Večeras je u prepunoj kino dvorani Ilijaš premijerno izvedena predstava „Ućerivanje“ Josipa Pejakovića. Cilj monodrame, kaže sjajni, glumac je da ljudi odu zadovoljniji kući nakon gledanja predstave i da shvate da ima i gorih sudbina i problema od onih koje oni proživljavaju. Monodrama“Ućerivanje“ u potpunosti je drušveno angažirana, cilj je da naš čovjek shvati da je sve do njega i da ljudi zaslužuju puno bolje da žive. Politika se u sve uplela, ništa više nije sveto i jedina je opcija da čovjek pobudali.

Kaže i da je 45 godina umjetničkog rada brzo prohujalo, posebno zbog angažmana na televiziji.

- U toj emisiji srećem se sa ljudima koji su marginalizirani, gurnuti na dno, duraju kao i junak ove monodrame. Kada bi se oni bunili ja bih vjerovao u iskrene namjere protesta, ali oni žive daleko, nemaju za prijevoz i hranu do Sarajeva. Jedina opcija je da čovjek poludi, blago onom ko se mahnit rodi- čitav mu život u veselju prođe kao što narod kaže. Kad dođe u poziciju da demonstrira nešto niko ga ozbiljno ne shvata. To je metafora u ovoj predstavi i neko moje stanje duha, kazao je Pejaković za Radio Ilijaš.

Humanitarni rad, gradnja kuća i dodjela stipendija za djecu bez oba roditelja i pomoć obespravljenim i gladnim ono su što Pejakovića ispunjava.

- Moj sin je pomogao da se najmanje 100 kuća napravi, više od 700 stipendija je podijeljeno. Moja Džira koja je izgubila oca, muža, sina i kćerku i živjela pod pločom u Potočarima i njoj smo napravili kuću. A ona je stavila plavu tablu i napisala da je to ulica Josipa Pejakovića da bi se meni odužila. To je više nego da mi je dvorac neko napravio. Ona se popne na drvo, gleda mezarje i pjeva jer je i ona pobudalila, dijeli Pejaković jednu od brojnih priča.

- Ja sam u jednoj knjizi napisao da je svaki čovjek spasio jedno dijete mi bismo se mogli zvati zemljom dobrih ljudi. Ali , ipak nije bilo tako i ja se borim svim svojim bićem da i onima koji nisu dobri, onima koji su obespravljeni vratim dostojanstvo, a onima koji dostojanstva nikad nisu imali kažem daleko im kuća bila, govori Pejaković.

"Kad čovjek dođe u ludnicu, njemu glava mora biti prazna. One te ne mogu zaprimit ako ti išta imaš u glavi. Ne mogu te razdužiti, odnosno pustiti prazne glave, i šta onda? Oni ti moraju nešto ućerati. Samo takog te mogu puščat iz ludnice. Daklem, uđeš prazan, a izađeš pun."- glavna je poruka predstave.

Domovi kulture u većini bh. gradova pokazali su veliki interes za ovu monodramu, tako da odmah poslije Ilijaša, “Ućerivanje” gostuje u Visokom.